O veštačenju

U početnom razvoju sudstva primena stručnih znanja nije bila potrebna sudijama jer su ljudi njih smatrali svezajuće kao bogove i njima nisu trebali stručnjaci kao veštaci pri suđenju.

Razvojom ljudskog društva funkcija sveznajućeg sudije gubi svoj smisao i počinju se javljati druga stručna lica koja su bila potrebna sudiji, kao: u Egiptu su se koristiti lekari u državnoj službi da u slučaju telesnih povreda oni odredili stepen povrede, a granice poseda zemljišta utvrđivali su geometari itd. Međutim, danas zahtevi za angažovanje veštaka u sudskom i vansudskom postupku postaje nezaobilazna potreba.

Pod veštačenjem, u opštem smislu, podrazumeva se vrsta kreativnih poslova na utvrđivanju činjenica saglasno zadatku veštačenja uz korišćenje naučnih, tehničkih dostignuća, važećim pravilima struke i propisa uz korišćenje iskustva i veštine za uočavanja i čitanje tragova i to se iskazuje u nalazu. Na osnovu tako utvrđenih činjenica daje se stručno mišljenje koje mora biti istinito, jasno i nedvosmisleno o čemu se sačinjava izveštaj o veštačenju koji se sastoji od: opšteg dela, zadatka veštačenja, nalaza sa utvrđenim činjenicama i mišljenja.

Činjenica je ono što se može neupitno i nepobitno ustanoviti. Ovde je potrebno primeniti objektivan pristup u nauci poznat i mora biti potvrđen egzaktnim dokazima i ne sme se mešati lični stav ili bilo koja predrasuda.

Pod pravilima struke treba podrazumevati skup naučnih i stručnih iskustva koja su se potvrdila u praksi i time postala obaveznim dobrom koje obavezuje sve one koji se bave određenom delatnošću. Veliki broj tih pravila nije sadržan u propisima jer su to nepisana pravila po kojima se određena delatnost razvija i deo se može naći u stručnoj literaturi. Ova pravila se menjaju saglasno razvoju novim iskustvima i rešenjima u praksi.

Veštak je dužan da čuva tajnu i ne daje podatke ili obaveštenja o onome što je saznao prilikom veštačenja ili iz spisa predmeta i na drugi način u spornoj stvari nikom osim naručiocu veštačenja.

Dokazivanje

Dokazivanje se odvija kroz uviđaj, isprave, svedoke, saslušanje stranaka i veštačenjem po vrstama postupaka i to:
U parničnom postupku prema novom ZPP teret dokazivanja se prenosi na parnične stranke i svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokazivanje na kojima zasniva svoj zahtev ili kojom osprava navode i dokaze protivnika. Prema tome obaveza tužioca je da uz tužbu dostavi sve dokaze, pa i nalaze veštaka, koji govore u prilogu one tvrdnje koja je izneta u tužbi i tužbenom zahtevu.